Laži


Kad ljubav ocvate u vazduhu počnu lebdeti laži poput one lake, bele, gotovo bestežinske mace koja se poigrava pred našim očima i spopada nas uvek kada topole ocvetaju, spuštajući se i padajući nečujno, dok u duši odzvanjaju jekom a u ušima bubnjaju, mrežurajući mišiće po licu i grčeći one u grudima.

I svaki put razmišljam, dvoumeći se, da li da ih pustim da padaju praveći se da ih ne primećujem ili da se zaklonim za njih, jer ima nečega zanimljivog u tom neodređenom lelujanju laganog i dugotrajnog padanja.(?)

Snoviđenja i buđenja u snegu lelujavih maca su kratkotrajne iluzije stvorene lažima koje pre ili posle iščeznu kao i svi lažovi i budu zaboravljeni zauvek. Ostanu samo laži da svedoče o njima.

 

Oglasi

Buket


 

Sve ruže koje je naslikao slikao je kod mene ili sam mu ih ja brala i donosila. Njegove misli, kratke i zbrkane, neprestano su, otsutno, lutale očima zadubljenim u neko sanjarenje, okrenuto prema prošlosti, a on je te daleke misli nervoznim pokretima lepio po platnu  za cveće.

Pažljivo sam odabirala cvetove i slagala ih u raznobojne bukete. Ponekada sam pravile i jednobojne, najćešće ljubičaste. On sa njima nije mogao izaći na kraj. Nije imao prirodnog dara da bira i nije znao šta sa čime da spari, hteo je svo cveće u jedan buket, a to nije išlo, bilo ga je i previše. Šteta truda i potrošenog vremena.

I dani u životu su se raspoređivali baš kao i cveće u buketu, uvek po nekom principu, često sa dosta zelenila i ukrasa, očima da prija i poneki provokativni detalj na kome će ostati pažnja. Kod njega je taj provokativni detalj uvek bila žena, u obrisima neke poze kao prekrasna slika koju nikada nije naslikao …