Sve što postoji u nama, postoji i u svemiru.
Grickam komade vremena, otkidam jakim zubima, a ono se cereka, kikoće, brboće i ciči misleći da se množi, na parčiće, na deliće, sitnim ga i pretvaram u prah.
Vremenska prašina leti svuda oko nas, lebdi, htela bi u oči. A ja opet vidim da izvan moga svemira postoji drugo vreme podstaknuto mojim u kome je ostala zaglavljena stvarnost.
Strujanje Vetra 
Ne znam šta mi bi! 😉
Sviđa mi seSviđa mi se
Примицање два времена је непредвидљива појава.
Опрезно са тим.
Поздрав Анета!
Sviđa mi seSviđa mi se
Да, замишљам их као небеска тела, најбоље је када се држе својих путања, али је добро идентификовати их.
Хвала Вам пуно @Станимире што пратите и коментаришете моје писање.;)
Sviđa mi seSviđa se 1 person