Featured

Volumen 3


MuŽen i ŽenŽen su braku. MuŽen je muškarac a ŽenŽen žena i njihov brak je tradicionalan. Ali MuŽen nije od onih debelih muževa koji subotom čita novine zavaljen u fotelju dok “mama kuha ručak”. Danas je sve drugačije. Ko još čita štampana izdanja.
MuŽen vikende provodi za računarom i tako kuha, a ŽenŽen ga nastoji izbeći.
Međutim, ŽenŽeni je veći problem sadašnja suparnica kod njenog bivšeg, nego bivša suparnica kod sadašnjeg.
ŽenŽen seda u “kočiju” na pogon 37 “konja”, otresa pepeo dogorele cigarete u pikslu i žuri da se odveze bivšem …
MuŽen će otpiti čaj i opet ništa neće shvatiti.

Oglasi

Muk


Tišina se razlila gluva

Vrebaju unezverene senke

A sve je nemušto i nemo

Kao da je i vreme gluvo

Kao da su misli odsečene

Kao da su ulice slepe

I kao da je svest izgubljena

U poplavama nevažnosti,

A savest onesveštena

U naletu rojeva “pijavica” i “meduza”

Iza kojih je sve praznina;

I smrt bi htela imati vlast.

Cvetanje


Cvetanjem je počeo novi ciklus
ti si reka koja me nosi
zagrljaju,
bujica,
susret je početak
i kraj s njim
a mi smo trajanje

pramenovi zvezda repatica
padaju mi niz leđa
teku i ulivaju se
u reku koja nas nosi
njišu se vidici
viticama
rasutim po stenama

Od znati-želje


Silno se čuđah
u seti čeznutljivoj
koliko je vremena proteklo od …
peščanik – dimenzija ukrasa je
da se slože naša osetila
u najvišim odajama uma
u najskrivenijim prostorima duše
Pokretima, titrajima dodirima
Uzajamnim zalihama njih,
I rezervisani deo duše
Uzvišene,
do spajanja sa Njim
Odakle je Ona, šta je i koliko je velika? – pitaš me
Treba pitati dušu – kažem –
Odakle je čovek na drugi način?
Čovek od duše i tela
znatiželjan i čežnjiv
razuman i osetljiv

(Zaludni) Jahač magle


Oči crvljive od žudnje i patnje, kao nahranjene energijom plovidbe sopstvene uzaludnosti koja vrca do zamišljene crte, kreirane bordurom kupaonice koju nisi mogao dostići. To je nešto kao kada šolju napuniš do vrha i ispiješ.
Jurio si za čudima sa vrećom punom noći.
I ništa!
Pokušao si ludilom programirati kompjutere, očiju crvenih od plovidbe koju si započeo njenim imenom a završio u dotrajalom, rasklimanom plovilu nasukan na sopstveno prezime.
Za tebe nema dalje.

U seni sna


U mesecu svetog lišća
na obzoru putovanja snom
pojavila se sena boje bele svetlosti

Ti ovde živiš kao cvet
među otrovnim šibljem!

Svukao je čaršaf sa tela
još tromog od spavanja
i snova o izgubljenoj ženi

Istorija je naredila da predaju zemlju
koju su tako manjkavo voleli.

Krilata Pobeda


nike-sa-samotrake

Morem se kreće lađa francuska, na pramcu lebdi Nika Samotrakanska. Vetru se opire, napred savija a nabori telom vijugaju, talasaju, more telo penom zapljuskuje.

Niko sa Samotrake, Krilata Pobednice, ushićuješ jedinstvenom dinamikom.

Otklanja zavese i kroz šlic žaluzina vidi uzdignut jarbol; preko njega se pruža pogled ka njoj koju špricaju kapljice razbijenih talasa, mora u peni, hladna je kao ledenica dok se cedi, a beličasta so joj se razvlači po naborima …

Plovi plovilo, kreće se, ponos uzdiže i stoji pravo kao stativa, kao jarbol usred sveopšteg raspa, konačno spremna da se skrasi u sigurnim rukama.

 

Priznajem da ničemu ne znam smisao, korak u stranu i sve izgleda apsurdno. Šta znače sve te svetice? Šta pomama za njima? To je nemoguće. Svi to znamo. U Velikom muzeju je, na počasnom mestu glavnog stepeništa. Tamo je potrebna, Luvru, Parizu.

Replika


venerina_miloska_replika

Venerina Miloska, šta su vidjele tvoje otečene oči dok si, prekraćujući duge zimske noći, vrtila vreteno vremena upredajući u njega niti ljubavi? Jesi li ikada ubola prst i kakvi su se tjelesni sokovi miješali na medvjeđoj koži?

Noć je ambijent vjenčanja muškarca i žene, iskonskog dodira, iza rešetaka, a robijaši o tome pojma nemaju, samo se približe zidovi, sastave katanci i čin misterioznog sjedinjenja prolazi kroz ventilacioni otvor, mirisi se međusobno apsorbuju.

Venerina Miloska, kako si se osjećala dok su Aleksandrosove ruke klizile niz tvoje tijelo? Dok te vajao, glačao, stvarao? Draperijom skrivao srce tvoje jabuke. Hoćeš li nam vratiti skutima skrivenu seksualnost?
Da li se koplje koje si držala prstom nabreklim od uboda onim vretenom uzdizalo obavijeno zlaćanim snopom svjetlosti zvijezda, a tijelo uvijalo, obavijalo poput bršljena,dotaklo srca tvoje jabuke i je li se ona ogledala zasuta bjeličastim prahom sa mliječnog puta?

Venerina Miloska, u sumračnoj dugoj noći uma, postoji samo jedna želja, želja da se naiđe na tebe, staru 2130 godina, u pozi koju su zauzimale i one prije i poslije tebe, pozi staroj milenijumima (sa preslicom – ženski poslovi), pozi nakrivljenoj kao krivi toranj u Pizi.

Makrosvet mikrokosmosa


Ona drevna istrajnosti, strpljenje koje drži sve damare na okupu, govori nam da će naše putešestvije biti sporo, ali da ćemo na kraju pobediti.

Svi mi činimo jednu nisku nesamerljive lepote i besmisla. Tu spadaju i oni trenuci kada se ne zna da li se neće ono što se ne želi ili ono što se ne zna.

Zato ne povezuj ništa. Stvari ređaj jednu do druge, sve će se samo povezati.